С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
један незабораван бљесак очију, поглед који се памти до краја живота. А онда, увијек на крају долази она болна стварност, просиједе власи, суочење са садашњошћу, са неумитном пролазношћу, којој је немогуће затворити врата.
Кроз многе од ових пјесама провлачи се филозофска нит о љубави и животу. Над многима лебди лагана сјенка туге, жали за младости, њиховим завршецима аутор се подсјећа на своје данас те болне просиједе власи, којих се не може отарасити.
Оно што је већ од раније познато, језик у стваралаштву Ранка Павловића је богат, сочан, разноврстан. Читалац ужива у његовом обиљу, у тој раскоши разноврсних ријечи, од којих су многе свјеже као прољећно растиње.
О ПИСЦУ ОСВРТА
Ђуро Маричић
Рођен је 13. новембра 1934. године у Хашанима, код Босанске Крупе, БиХ, од оца Петра и мајке Данице, рођене Бањанин. Четири разреда основне школе завршио је у Хашанима, нижу трогодишњу Реалну гимназију у Босанској Крупи, и Вишу реалну гимназију у Загребу. У Загребу је 1962. године дипломирао на Електротехничком факултету, слабу струју, где је након тога студирао и Економске науке и завршио 1966. године. Говори енглески, руски и немачки.
Објавио је преко четрдесет књига из разних области књижевности, од есеја до дечије поезије.
Живи у Жажини.
54