С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
твојих дојки . Осјетиш ли како ти иње сребром посипа кожу ? Огрни нешто , лудо моја мала , прехладићеш се . Зашто ми то ниси говорио под чемпресима на морској обали , онда кад смо испраћали јегуље у далека мора ? Огрнута си мјесечином , говорио си , теби ниједан други огртач не пристаје тако . Под њим пркосиш озвјезданом небу , пркосиш небеским монасима који , ено , тргају са себе и бацају ризе што се у паперјасте облачке претварају , пркосиш вјетру који те тражи под модрим таласима , пркосиш своме тијелу које би да се распрсне у ватру , у шапат морске пјене , у пољупце . Огрни нешто , Љиљана , сакриј се од мог страха да ћу те ноћас изгубити .
●
ОСТАЈУ МЛАДИ У СТИХОВИМА
Када дјевојке из љубавих пјесама остаре , а њихови младићи посиједе , па се , клецајући , враћају с пијаце с понешто поврћа и воћа у корпама , њихова срца и даље младалачки куцају у стиховима који никада не блиједе .
56