С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЦРНИ КОЊИ
Дођоше по њу црни коњи, ах црни коњи, црни коњи!
Сав залив утону, загуби се за брдима сад ми мрким, за магленим.
Измакну се ведрина. Одмами смијех. Остадох сам на пијеску, сам на пијеску.
За леђима посљедњи трзај, стисак задњи. Ошину ме једна смрт, остави да размишљам.
Однесоше је црни коњи, ах црни коњи, црни коњи!
Антологија српске поезије( 1847-2000) – Ненад Грујичић
●
ТАМНЕ СУ МОЈЕ РИЈЕЧИ
Тамне су моје ријечи, све тамније, гладне су моје очи, све гладније, од шибља ноћи станка немам; ружне су моје псовке, све ружније, тужне су моје лађе, све тужније, куд се то спремам?
41