С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
( 1981 ). Добитник је и Октобарске награде града Херцег Новог . Објавио је збирке песама : Пјесме , Земљи вољеној , Поема о граду и љубави , Прољеће над ровом , Говор земље , Тиха жетва , Мреже , Морија , Пјесме неспокоја , Лирика југа , Архилепаг и друге . Романи : Глува пећина , Сутјеска , Модро благо , Гора Коштанова су га уврстили међу најзначајније писце ове врсте литературе код нас .
Умро је 19 . октобра 1997 . у Мељинама код Херцег Новог . Песничку заоставштину му је уредио књижевник Велизар Бошковић и објединио је у збирци Како ће се ово звати .
●
ПОНЕКАД
Понекад ми се учини да си облак који прође : био је и нестао . Била си грана , била си грожђе које сам једва , можда у сну унесен усном дотакао .
Понекад осјетим , у осами , да је све тако брзо било метеор који је у тавно крило вода и трава пао : понекад зажелим да смо сами опет и опет , да дођу снови које сам ти некад шапутао .
●
40