С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
( 1981). Добитник је и Октобарске награде града Херцег Новог. Објавио је збирке песама: Пјесме, Земљи вољеној, Поема о граду и љубави, Прољеће над ровом, Говор земље, Тиха жетва, Мреже, Морија, Пјесме неспокоја, Лирика југа, Архилепаг и друге. Романи: Глува пећина, Сутјеска, Модро благо, Гора Коштанова су га уврстили међу најзначајније писце ове врсте литературе код нас.
Умро је 19. октобра 1997. у Мељинама код Херцег Новог. Песничку заоставштину му је уредио књижевник Велизар Бошковић и објединио је у збирци Како ће се ово звати.
●
ПОНЕКАД
Понекад ми се учини да си облак који прође: био је и нестао. Била си грана, била си грожђе које сам једва, можда у сну унесен усном дотакао.
Понекад осјетим, у осами, да је све тако брзо било метеор који је у тавно крило вода и трава пао: понекад зажелим да смо сами опет и опет, да дођу снови које сам ти некад шапутао.
●
40