С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
А погледајте оне бедне мраве, те фарисеје и филистре најгоре врсте. И замислите – они су господари света!
СВЕТИ ЂОРЂЕ И ВЕЗИР
●
Велики везир Мехмед‐паша Соколовић је седео на једном брегу изнад Дрине и с радосним осмејком у очима гледао како неимари приводе крају изградњу великог моста који ће, мислио је, напокон спојити обале ове немирне реке. Тишину је изненада прекинула песма која је долазила однекуд иза брда. Везир се окренуо и тад је јасно могао да чује како неко пева: Девојка соколу зулум учинила, зулум учинила, гору запалила …
Неколико тренутака касније сејмени су пред њега довели младића који је, учинило му се, био веома уплашен.
— Пустите га— рекао је везир и сејмени су отишли.— Где си научио ту песму, соколе?— упитао га је везир.
— Чуо сам је од једног монаха из Зворника— одговорио је младић.— Ти си из Зворника?— Нисам везире. Само сам провео неко време на зиду једног манастира код Зворника. Био сам фреска. Везир га је зачуђено погледао.— И где ћеш сад?— упитао је.— Кући у Феникију— одговорио је младић. Везир га је поново зачуђено погледао.— А где ти је та Феникија?— Феникија је, везире, била чудесна земља на обалама испод Либана, а онда је на тајанствен начин нестала. Али ја знам да она још увек постоји и да лебди изнад кедрових шума, ни на небу ни на земљи.
Ја лудог ли монаха, помислио је везир.
194