С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Млади мујезин се окрену и пође пут песме.
Тамо стајаше, обасјан месечином, камени турбан. Беше то нишан рахметли Сафетбега који даде да се пре два и по века подигне овај храм. И камени турбан запева:
Отче наш, иже јеси на небесјех, да свјатисја имја твоје, да приидет царствије твоје, да будет воља твоја, јако на небеси и на земљи. Хљеб наш насушниј дажд нам днес...
Млади мујезин Мухарем стајаше блед и укопан. Само му се учини како му се средовечни брадати човек благо насмеши.
●
ГОСПОДАРИ СВЕТА
У хладу чемпреса где се склонио од врелог августовског сунца срео сам његово величанство – цврчка.
Свет је неправедан, господине – рекао је. Реците, зар је неко ко пева заслужио толики презир?
193