С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
МУЊЕВИТИ ПУТ
Од свих тешких и опасних путева којима човек прође лутајући светом најчуднији је онај који нас чека на самом крају. Знали смо да и њега морамо прећи, али никако нисмо очекивали да ће то бити баш сада.
Тако је тај кратки и муњевити пут дошао изненадно и ваљало нам је поћи сасвим неспремним.
А само смо хтели да им кажемо да нам је жао што нас нису разумели. Били смо груби, а у ствари смо их јако волели.
И чудно нам је како то нисмо успели да им кажемо раније – а толико смо времена имали!
●
КО ТО ТАМО ПЕВА
Млади мујезин Мухарем се управо беше умио на чесми испред Сафетбегове џамије, спреман да вернике зове на молитву, кад из таме џамијског гробља зачу некакав глас.
192