С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
— Твој Чувар. Ти си ме позвала— мелодичним и благо строгим тоном јој је одговорио.
— Нисам никога позвала— прошапутала је збуњена али не више уплашена.
Лице се није померило. Пришао јој је сасвим близу. Јасно је видела дубину прозирних као језеро зелених очију и осетила упозорење у њима. Проговорио је сасвим тихо, не помичући усне:— Јеси, позвала си ме. Твој страх ме позвао. Осетљивост је врлина али је ум треба контролисати. У човеку постоје силе добра и зла. Често се сукобљавају у сасвим неочекиваним и безазленим ситуацијама када осећања надвладају разум, када ум каже једно а осећања чине друго. Чувари осете оне које чувају и помажу у таквим тренуцима. Невидљиви су. Покажу се само када је неопходно, као ја сада теби. Поступак у тренутку може бити кобан, као ово што сада чиниш— гледао је веома благо, а сјај очију је осветљавао све око ње.
Осећала је топлину у целом телу од близине беле прилике и његових речи.— Ти си мој Анђео Чувар— умирила се потпуно.— Наш живот има правац али и путељке— глас је постао строжији— неки су успон а неки воде у неповрат. Сада си кренула у неповрат. Зато сам те упозоравао, али ниси слушала. Прати ме и извешћу те из шуме. Не могу те приморати да ме послушаш, немам ту моћ. Могу те само саветовати. Прати светло које видиш. Моје време је истекло— прозирна белина јој је прекрила руку. Није осетила додир. Нестао је.
На месту где је стајао остао је зелени сјај који се полако покренуо. Пратила га је са смешком и чврстом одлуком да раскине везу с Владом.
●
183