С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Пишчева личност у роману
Једна од најпривлачнијих личности у роману је свакако Пушкин. Он је с једне стране учесник у радњи романа, пријатељ својих јунака који, као и они преживљава час радост, час тугу, час разочарење, воли их или мрзи, мијења се или стари са њима. С друге стране, он је независан умјетник који стоји изнад својих јунака, доноси суд о њиховим поступцима и унапријед види њихову судбину. Своју личност у роману Пушкин добрим дијелом експонира поређењем са Оњегином. Пушкин не крије да спада у ону групу људи коју представља и сам Оњегин, мада одмах указује и на разлике међу њима:
Ко он, и ја тада збацих бреме Закона светских и таштине И с њим се здружих у то време Јер заволех му особине; Маштању склоност нехотичну, Настраност ретку, ничем сличну, И ум заједљив, брз и хладан Ја огорчен, он сетом савладан.
Међутим, у истој глави Пушкин наглашава и разлике између себе и свога јунака:
Хоћу да истакнем што боље Да Оњегину нисам сродан Да не би читалац понеки …………………………………… Сравњивао овде црте моје И тврдио у кругу вишем Свој портрет да сам овде дао.
Оњегин је човек сјете, туге, меланхолије. Пушкин је на почетку романа огорчен млад човјек, огорчен јер је осуђен на
178