С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
И љубавну тематику Ј. Глишић саопштава на духовит начин. У пјесми Први састанак Сњежана се љути на стари сат који споро иде, јер никако да дође час када треба да се састане са дјечаком који јој се свиђа. Љубавна осјећања овдје су, дакле, саопштена на посредан начин и избјегнути су свака могућа сладуњавост и стереотипни обрасци. То показује и пјесма Кишобран у којој би заљубљени дјечак био задовољан и кабаницом која га штити од кише када би под њу, заједно с њим и његовом ђачком торбом могла стати и Милица, али пошто не може, потребан му је кишобран.
Не могу и нису све приче веселе и не говоре само о несташлуцима и смијешним догодовштинама, па тако ни пјесме не могу бити и нису једноличне. То Ј. Глишић показује пјесмом Сама у гужви. Свако јутро мама и тата, у журби, напуштају стан и одлазе на посао. Вера их моли да остану( Може ли посао бар један дан / да се некако уради сам?), они кажу кћеркици да ће у девет доћи тета која је чува, али топлину родитељске присутности нико и ништа не може надокнадити, јер: бескрајно тужна, и с ким год – сама, јер са њом нису тата и мама. Ових неколико изнесених примјера показује колико је разноврсна тематика у поезији за дјецу Јелене Глишић. Она пјева о природи и појавама у њој. Животиње су саставни дио тог амбијента и чести мотиви којима посвећује своје стихове. Али те пејзажне слике, ма колико покаткад биле идиличне, с елементима неког праисконског мира, врло често обиљежава и присуство дјетета, или бар његове мисли. Дјеца су у овим пјесмама разиграна, радознала, запитана пред свим што се око њих збива. Овдје сусрећемо дјецу у школи и у породици, понекад и дјечака или дјевојчицу који су у разговору са самим собом.
Велику пажњу Ј. Глишић посвећује ритмичности својих пјесама, настојећи да их обоји најљепшим бојама и озвучи милозвучном музикм природе. Труди се, углавном и успијева,
160