С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
зна какве слике и приче воле и , попут Станка Раките , ниже стихове баш онако као да су намијењени њеним ђачићима .
Кад је већ споменут Ракита , ваља рећи да ова млада пјесникиња баштини оно најбоље из поезије Јована Јовановића Змаја , Момчила Тешића , Душка Радовића , Драгана Лукића , Григора Витеза , Љубивоја Ршумовића и других класика српске поезије за дјецу , али при томе се труди и успијева да остане само своја , да трага за путем који ће означити препознатљивост њеног рукописа .
Добре пјесме за дјецу , по Љ . Ршумовићу , нема без духовитости и приче у њој , макар у назнакама . Као да се тога придржава , Ј . Глишић исписује стихове у којима описује догађаје толико смијешне да се за стомак држи и домарев пас , као у пјесми Заборављене ципеле , која говори о дјевојчици што је пред школу стигла у кућним папучама , јер је , због шминкања , заборавила да обује ципеле , а читаоцу препушта да нагађа да ли се уређивала зато што жели да се допадне неком дјечачићу у школи .
Духовитости има и у пјесмама које личе на стиховану басну , попут пјесме Крила . У њој се говори / пјева о томе како је један лисац посматрао лептира који лако лети , па и он пожелио да набави крила , макар половна . Као у свакој језгровито испричаној басни , потребно је ефектно наравоученије , и пјесникиња га овдје даје , опет на ненаметљив начин : Схватио и он на крају да се крила не продају , па с товаром туге тешке вратио се кући – пјешке ! И пјесма Вучко пензионер има обиљежја басне . Прича је врло једноставна : један вук није могао поднијети да је зец од њега бржи , па је , да би оснажио тијело , ишао у теретану и на фитнес , али узалуд . На крају је , опет у виду наравоученија , савјет добио од меде – нека једноставно постане вегетаријанац ( па неће морати да јури за зецом )!
159