С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
РАЦКО И ЈОЦКО
У реци Нил, живео једном крокодил звани Јоцко. Није баш био велики, али је био прелеп. Имао је бистре, помало буљаве очи којима је пажљиво пратио све оно што се дешавало око њега. Кожа му је била блистава, рељефна и са таквим шарама да су му завидели сви остали крокодили у комшилуку. Иначе, редовно је прао своје беле, оштре зубе. Још док је био сасвим мали, мајка га је научила да је „ чистоћа – пола здравља“!
Да, да... Јоцко уопште није био лош крокодил. Пливао је по плићаку, играо жмурке са несташним жабицама кријући се испод локвања, а изнад свега је, нећете веровати, волео да се дружи са пауком Рацком који је пре пар година сплео своју мрежу између два пања непосредно на обали реке. Замислите залазак сунца изнад реке Нил: вода се злати и црвени, бамбуси шапућу успаванку, а Јоцко ужива мирно лежећи код два пања. Изнад главе му сребрне нити паучине и његов најбољи другар, Рацко. Причају један другом своје дневне авантуре – колико је Рацко ухватио мува и бубица, колико је Јоцко уловио рибица и све тако... Кад месец одскочи високо, завлада неки мир. Чује само шум реке и пригушена музика са бродова пуних туриста који су дошли да виде Египат, пирамиде и Нил.
Једне године, једнога дана, путовала је таквим бродом размажена богаташица Цица. Сви су јој се клањали и били на услузи. Она није знала шта значе речи „ немати“ и „ немој“. Радила је шта је хтела, а то је најчешће значило да мора имати најлепше хаљине, ципеле, ташну...
Пошто ђаво никад не спава, виде Цица Јоцка који се башкарио на обали, не слутећи шта му се спрема. „ Како је леп овај крокодил! Сместа га уловите, направите ми од њега ташну“, нареди Цица немилосрдно. Одмах отрчаше слуге да улове Јоцка – нема шале са њиховом газдарицом.
91