С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
овај конкурс не организујем да бих промовисао тамо неку дечурлију и да бих лупао главу око тога ко је од њих најбољи. Мене боли уво ко је најбољи, ја хоћу да им узмем паре, схваташ? А и ти, ваљда, са мном! Паре су циљ, схвати то већ једном! Није ово никакво уметничко надметање, него зарада! Борба за голи живот!
─ Па, хоће ли тај конкурс имати победника? Неће ти нико послати песме ако не буде било победника.
─ Наравно да ће га бити! Нек победник буде први који пошаље песме! Или нек буде послењи! Или ти једноставно извуци неки лист са гомиле, прочитај име и реци ─ ово је победник конкурса! ─ крај приче, нема ту шта да се размишља! Или, ако ти знаш некога ко пише песме, реци му да пошаље, па ћемо њега ставити за победника, и решена ствар! Какви те победници спопали, молим те! То је важно за ту децу, па ако им је важно, даћемо победника, ко да је то неки проблем, рећи да је тај и тај победио! Не мислиш ваљда стварно да ћу ја да прочитам и једну једину песму која на тај конкурс стигне? Ако тако мислиш, онда си ти глупљи него што сам очекивао.
Тика је ћутао и размишљао о свему што је чуо. Још увек није видео како овај план може да успе. Све што је Мика до сада испричао, имало је смисла и за неке друге људе би можда и било изводљиво. Али он није видео како би они то могли да изведу. Јер, и да се све оствари онако како је његов друг предвидео, и даље остаје један проблем, највећи и, како ствари стоје, нерешив. А то је новац. Од чега платити штампање књиге? То, знао је Тика, много кошта. То би био проблем чак и за људе који имају стални посао, сигурну, редовну зараду. За њих двојицу, који преживљавају радећи све што стигну онда када пронађу посла, такво нешто би било неизводљиво. Па чак и кад би имали пара да покрију трошкове штампања, био би то ризик који се не би сме прихватити.
83