С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ХВАЛА
Ти прелазиш прстима крвавим, кроз косе моје испреплетене паучином, црне ми нити позлатиш, умрле власи оживиш. Ти корачаш ногама уморним, путевима трњем посутим, напуклим чамцем крвљу пловиш, газиш стијене, вјетар угушиш. Ти ми милујеш блиједо лице, рукама својим уморним, рукама тужним, жалосним, цијела пјешадија прешла преко њих. Ти ми доносиш срце напукло, напукло срце дарује осмијех. Ти убијаш смрт, ти живот оживиш,
Мени љубав да донесеш!
СУДБИНА
Ако паднем још једном, загрлићу провалију своју, завољећу је као огњиште, као мајку, као судбину.
Пољубићу је као сунце росу, помиловати је као мати чедо, шапутаћу јој тихо ријечи, као драгом, вољеном.
63