С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Ако паднем још једном, загрлићу провалију своју, завољећу је као љубав, као срећу. Прихватићу је као судбину, као тугу, њежно ћу јој помиловати дно.
Ако паднем још једном …
НАДА
Пада ноћ тиха и тамна, на сјенци бола моја душа заборавна, сузе крви на лицу скрива... Леш љубави вијековима почива.
Док једна звијезда мрачно сија, облак плача на небу се скрива, да ли жива или мртва? Ружа, трн, у врту, жртва.
Мјесец са смјешком лијепе смрти, планета бола коло плача заврти, прашина звјездана носи слатке лажи... Мртвац на небу своју срећу тражи.
64