С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
— Ево ме опет међу вама. Прошли пут сте ме казнили за моју неукост и били сте потпуно у праву. Није требало и нијесам смио оним ријечима говорити о вашем и моме хоџи. Ово је прилика да вас све замолим да ми ту несмотреност опростите.
Вечерас сам био пажљив слушалац хоџиних ријечи, и могу вам рећи да су то пророчанске ријечи које као да долазе од самог Алаха. У свом животу, а имао сам прилике безброј пута да то контам, нијесам наишао ни на кога ко тако убједљиво тумачи свети Куран. Он то ради као да је на земљу сишао директно од Алаха, да нас овдје просвијетли и духовно испуни.
Наш хоџа није обичан човјек. Он је светац. Њему треба да се клањамо. А ја лично не могу се уздржати да од овог светог човека не узмем неколике длаке из његове браде, да би их ушио у свој појас и носио кроз живот као најсветију амајлију, која ће ме чувати од свакога зла. Младић се окренуо хоџи и замолио га да из његове браде ишчупа неколико длака. Међу вјерницима најприје тајац, а онда... Као стампедо сви су јурнули према своме хоџи. Свако је хтио да из његове браде ишчупа што више длака да себи и својој породици служе као свети запис и Алахова заштита. Убрзо је хоџа остао да лежи на поду џамије, без браде, искрвављен и сатрт. Преко ноћи, побегао је из села.
Сjутрадан, на обреду у џамији, Куран је вјерницима тумачио нови, млади хоџа.
НЕВОЉА
Пожалим се једном ђеду Анту на тешкоће које ме прате. Далеко у свијету, у друштву само са немаштином, тешко успијевам да изађем на крај. Гледа ме, наслоњен на руке које држи на штапу, испред својих обневидјелих очију. Зна тај
58