С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
у Египат да се школује за имама. Бистар и вриједан, добро је напредовао и школу завршио као најбољи у својој класи. Био је цијењен од својих учитеља и савјетован да се одмах не враћа у свој крај већ да настави школовање и још понешто доучи, а прије свега марифетлуке, који ће му много значити у животу. Није прихватио позиве и савјете и вратио се у своје село.
Стигао је предвече у вријеме четврте обредне молитве акшама, и упутио се право у сеоску џамију. Затекао је вјернике како клањају и придружио им се. Пажљиво је анализирао све што се у џамији дешава, посебно обред који је сеоски хоџа вршио. Када је молитва завршена изашао је пред окупљене вјернике и обратио им се ријечима пуним критике богослужења. Рекао им је да је обишао свијет и завршио вјерске школе, да је посјетио Меку и Медину и присуствовао великом броју вјерских обреда, али да нигдје и никад није видио лошије одржано богослужење него ово вечерас. Окривио је хоџу и изнио мишљење да лошијег имама није слушао.
Неочекивано, на њега се вратила срџба вјерника, који су га напали бранећи свога хоџу. Говорили су му да се они са њим годинама моле Алаху и да знају какав је, па им није потребно да им некакав папаз о њему прича. На крају су га изударали до бесвијести и оставили на плочнику испред џамије. Посљедње што је чуо прије него се онесвијестио било је да ће се касније вратити да га још једном испребијају.
Када је дошао свијести, под окриљем мрака, побјегао је, ријешен да се врати у Египат и доучи марифетлуке. Задржао се у Каиру неко вријеме, добро изучио марифетлуке па се вратио у свој крај. Опет је стигао прије акшама и прикључио се вјерницима у џамији. Слушао је сеоског хоџу, који је говорио исто онако као када је раније присуствовао обреду. Вјештији него раније, сачекао је да се молитва заврши, опет стао пред вјернике и почео:
57