С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
громогласни трептај шапата ћутљивих богоискатеља у Србији о Сави у Трнову: не умро, већ даде нам се Свети Сава. Омофор из његовог кивота по дару Христа Богочовека и молитвама Пресвете покри време и простор у Србији. Пепео Његовог тела се Силом Духа Светога оприсутни у срцу сваког његовог сународника за сва времена и места. Трун пепела запали неугасли пламен из кандила пред Пресветом која својим заступништвом за нас Србе и измоли Светог Саву од свога Сина, по вољи Очевој.
Пламен и данас гори, а Св. Сава, како онда тако и сада, стоји на молитви међ Светом Браћом Сабором Срба Светитеља пред својом Игуманијом приводећи јој са Симеоном и Лазаром нове и нове и увек нове сведоке Христа Васкрслог. Само ту на том месту је Сава, Свети Сава. Он није еколог, књижевник, политичар или философ већ само Сведок Христов који штити свој народ за вечност јер тамо је место човеку и свему оном што му је Распети Богочовек подарио.
О ПИСЦУ
Бобан Миленковић, протојереј ставрофор, рођен 02. 11. 1970. у Крушевцу, село Мајдево, завршио Српску Православну Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену 1990. године. Од 1997. године је ожењен Марином Милановић и исте године рукоположен и постављен за пароха у Великој Врбници код Крушевца. Године 2001. прелази на место хонорарног наставника у Призренској Богословији, привремено у Нишу. Дипломирао на Богословском факултету СПЦ у Београду 2007. Од 2008. живи и свештенослужи у Грчкој, на острву Калимнос под омофором Митрополита Лероса, Калимноса и Астипалее Господина Пајсија. У фебруару 2016. године је одбранио магистарски рад из Догматике на Теолошком факултету у Солуну, на тему Боговиђења старозаветних пророка у делу Светог Григорија Паламе. 39