С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
дроб и нечистоћа у Срба без Цара и царства у оба света. Распет је Сава попут Христа на Крсту али шије ране сузама мајки из Крагујевца. Тражи да споји брата са братом на крушевачком Слободишту и Гарачком потоку. Одваја Крст од некрста у Великој Хочи. Хучи и бруји напета крв у жилама његовим, али не падају руке на молитви. Дође у школу они га туку несловесном писменошћу, даје хлеба сељаку он нагони трактор на њега, оде војнику са победом чојства и јунаштва он бира пораз и огрезлост у невиној крви. Пред сваком и у свакој кући пружа руке да загрли и ублажи патњу, а они га распињу. Што га више распињу све им је ближи јер се у томе показа њихова немоћ. Он сам по обрасцу свога господа руке шири и мир дарује.
Стоји и не одступа пред разнетим Мушутиштем, сабира и мије чика Симин гроб код Св. Марка не дајући да пропадне љубав Симина зарад силе лудости обезбоженог народа. Спалише дом Симин у Призрену тражећи круну сакривену у њему да је униште и не нађоше, преметну се круна Краља у круну Цара Христовог у Нишу. Гледа Сава са Петром Коришу и дреши сапете Архангеле, подупире Љевишку и тврди Дечане са Стефаном. Удомљује расељене Свете Врачеве у дому Спасовом, клекну Сава испред Троједне Пећи иконе Спасове због Книна и Крајине, Бањалуке и Скелана и крви у Сребреници у којој се многих ратника угаси част. Гледа Сава даље ка циљу и кроз њега виде све што виде и нађе се слободан од свега у Њему, тј. Царству Христовом.
Бљесну светлост, јекну звоно гласним јецајем од кога претрну Трново због жалости у њему: Умро је Сава! Наслоњен на клупицу од узглавља стоји за људе чудан човек који и телесно мртав, као да је у напону снаге, спреман да похита где га благослов Игуманије упути. Јечи Трново од жалости али гле чуда Србија се потреса у темељу од радости. Као да се утемељи на нечему новом, нечему што тек сада постаде прави темељ на Камену од угла у Срба. Пронесе се
38