Поезија наших дана
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Поезија наших дана
ОПСТАНАК
На животну обалу искрцани док таласи бучни, по њој запљускивани, губе снагу, расипајући се на капљице временског безнађа, ловимо тренутак да се не утопимо и конкретан траг сопственог бивствовања што бољи оставимо, да нас не забораве сасвим, кад остаримо, и у неповрат одемо, захвални, неуспаничени.
Снежана Марко-Мусинов
КОСОВСКИ БОЖУРИ
У колевци Срба, Косовски Божури, На телу Христовом, Крвљу мученика заливени, сузама Мајки и нејачи окупани, Вечним блистањем храњени, рукама Безбожника из срца чупани, Стално расли никада не прерасли у Сведочењу Истине, благодати Живота, Путокази одасвуда видећи у тами издаје, Кријући се стојите, Миловани ветром молитве, чешљани буром невере. Страшни сведоци бесребрени и благе судије Неискајуће,
40