С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
„ У књизи Узалуд је будим поетска језгра су следећа: Ариљски анђео, Утва златокрила( 11 песама) и две песме Ноћ јача од света и Море пре него усним( две песме које, изражавају једну димензију Бранкове поезије, које су комплементарне, а ипак су раздвојене у два посебна циклуса). У књизи Порекло наде поетско језгро почива у циклусу Критика поезије. Према томе пет поетских језгара представљају тачке у којима се укрштају или из којих извиру линије ове поезије.“ 9
Међу темама Миљковићеве поезије, тема-песма заузима нарочито место по својим поетским особеностима. Чини се да је свест о поетском и поетичком била код нас разуђена до Бранка Миљковића. Његова свест је суштаствено трагалачка. Песме је осветлио песмом. Његова песме су посебна, херметичка, аутономна и коначна целина, сва киптећа у својој супериорности, набијена значењима. Револуционарна, неразумљива, песма је тајна, којој се не сме погледати у очи. Али храбри принц српске поезије јој је гледао у очи опчињен величином песничког стварања и пева о њој.
Полазећи од истине да је „ поезија победа над песником“ 10 прилази се песничкој оставштини Бранка Миљковића чија је суштина у томе да одбија да призна песника. Радивоје Микић у есеју Бранко Миљковић или Орфејев двојник каже „ да у времену од Другог светског рата наовамо није било песника који је тако брзо заузео високо месту у српској књижевности двадесетог века“. 11
Он је појава у нашој књижевности која је и данас изазов за тумаче и за читаоце. Био је кратко време активан на сцени
9
Исто
10
Бранко Миљковић, Сабрана дела, књига IV, eсеј Орфејско завештање Алена Боскеа, Градина, Ниш, 1972, стр. 193
11
Радивоје Микић, Бранко Миљковић или Орфејев двојник, предговор књизи Бранка Миљковића, Песме, Завод за издавање уџбеника и наставних средстава, Београд, 1998,( стр. 7 – 17), стр. 7
167