С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
самовољни Елгин удахнуо бар мало од онога што се расплињује текући из наизглед голог мрамора, не би неокаљан мермер ни помјерао оданде гдје се чисти камен сунца кроз ратове и затишја науживао. Умјетничком дјелу( сигурно у заносу створеном) које је од богова постало и због њих настало, које након хиљада година упућује другима подстицај на стварање новога крај тог светог изворишта, неопростив је гријех отети прастару колијевку гдје је зачето и гдје би дјететом починуло. Нек пуца, најпослије нека се и распадне и у земљу стане понирати! И човјек живи док не легне у гроб и у прах се преобрази.
Не дувају без разлога вјетрови. Сви они хоће да прах преостао од тјелеса два човјека један са другим смијешају. Само тако ћемо једно тијело од два постати и увидјети да нема разлике међу нама. Кад пометену прашину проспемо на претходно сакупљену камару исте, примјећује ли се икаква промјена? Постоји давнашњи запис који каже да је умјесто земних остатака из некаква муслиманског гробља, који требаше бити пресељени на нову локацију, ископана само гомила праха са земљом помијешана. У табуте је, тек ради реда, насуто земље која се није разликовала од покојниковог праха. Надгробни нишани и друга обиљежја, зар су ишта друго до пањеви без годова, маховином обрасли, што куњају над мртвацем који је ишчезао, утопивши се у тло којим је негда газио?
Глуви за људску несрећу, богови су се сјатили крај два одра – Бајронова и одра Грчке која издише на рушевинама Мисолунгија. И једно и друго плод су из њихових вртова јер се бесмртности подаше. И једно и друго су подражај њиховој ослабљеној моћи јер су непролазни, као туга старих божанстава за антиком која се свакако изградила из страха и љубави према њима. Велике се ствари из страха и љубави рађају, па и вјера и сујевјера. Издахнувши, и једно и друго се из тог дуго нападаног града преселише у нови живот. Ко зна
154