С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
сутон и стопио се с помрчином неизљечиве болести која се разбјежа кад пристигоше буктиње тамнопутих Турака са жутим турбанима, а поета већ бјеше отпутовао не сачекавши да се лијепо раздани...
О, гдје је Бајрон несрећно скончао, а бјеше лорд! Он доплови од Албиона до обала поробљене Грчке, лутајући витез опхрван свјетским болом. Тешко је боловати за сваког човјека понаособ и љубити слободу умјесто сваког ко то сам није спреман да чини. Лорд Бајрон, који је страдао за тлачене, који је говорио да је све у нашем вјековању резултат неукротивих заноса, дошао је у Грчку да помогне њеном ослобађању од тиранина; док је други Енглез, Елгин, такође лорд, зарио нож у слабашна грчка плећа. Потрпао је на бродове што му се од наслијеђа прошлости класичне културе прохтјело: мермерних статуа, камених рељефа... – оно што је Грке на историју сјећало, и то онда кад им је надахнуће минулих љета највише требало. Грчка је врхунац духовних вриједности докучила толико вијекова прије но што су Англосаси Ламанш препливали! Тако то бива, онај ко не може онострано да ослушне, да мистичне гласове умјетности схвати и осјети, покушао да је купи, присвоји, у своје самице закључа, али историја је стара и зна како кога ваља памтити и с каквом назнаком га у тефтер биљежити... Да је
153