С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Венце ми плела маслачком рукама нагим око врата овенчавала.
Даривала свемире самотне пропињућим сунцима међу маковима и булкама.
Зелене стабљике прстију по струнама страсти потитравале.
Тражиле нам се звезде у развезданим зенама при предасима од јездења.
Одлепршаху латице... Још круни време ране макове рујне и булке.
Песме ничу ми песме семе времена јалово бити не сме.
МЕЂУ ДИНАМА СТРАСТИ( песма у песми)
Прикрадах ти се ка мислима Док прсти страствоваху Путеном нежношћу бедара
149