С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
На спруду без страна света Небогледи нам страшћу омамљени постиђени од праоца Сунца.
И беху небеса од ватрења Искричава и задихана Покаткад се мрачише свести.
Као ројења пламичака Светлуцаху свици нам страсти По акордима кôда генетскога.
Међу дугама жудње жежене Усне тражише предаха Вали нам Љубав шапуташе.
Свемир мој грљаше Жену – Дине јој млечне преплодне Лозом наслеђа даривах.
Походише ме дрхтаји Постања Окаменише се дине дојколи Трагови улегнућа на песку пожуде.
* * * Прикрадах ти се ка мислима На спруду без страна света. И беху небеса од ватрења Као ројења пламичака Међу дугама жудње жежене. Свемир мој грљаше Жену – Походише ме дрхтаји Постања. Трагови улегнућа на песку пожуде.
150