Поезија љубави | Ђура Шефер Сремац
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Поезија љубави | Ђура Шефер Сремац
ОЧИ МОЈЕ ДРАГЕ
Чеках те у сумрак дрхтаја Ти дојездила кораком гордости.
Пожелех очи у самоћи Стрепих од твоје милости.
Булке ти лица чежњом буктале Удисах мршење витица.
Ми тражисмо се у класју мириса А прсти нам сплетени судбином Колена пред грехом клецала.
Приљубисмо се без очиубица Страшћу нам Месец засузио Блудња без кајања јецала.
Прамајка те Девица омађијала Осунчала заблудом Искони.
До зоре Свемир те камено љубио Ја лозу запатих мужјачки.
Препустисмо се дамару срца Овековечисмо стидњу очију.
147