С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
сам ти био Син и твоја Десница, како си само плакао онога дана када си схватио да је она слободна воља коју си ми подарио заправо направила раскол. Ја сам оно Најлепше што си икада створио, али ипак твоје стадо се не служи разумом па очекује да ће ме видети као демона црвене боје, зашиљеног репа, са козјим ногама и истим таквим роговима на глави. Бар си им подарио квалитетан смисао за хумор. Не знам да ли ми је смешније или јадније што мене криве за сва своја дела. Плаше их паклом, како чудан назив за моје царство, а не виде да си им исто такво место створио сам. Ту си их прогнао да живе након Еве и Адама. Зар не видиш каква им је еволуција? Видиш ли те храмове теби у славу сазидане? Примећујеш ли када тамо одлазе? Тек када падну, када све прокоцкају, пропију, тада те се сете. Рођење твог безгрешно зачетог Сина славе уз водопаде алкохола, у ноћи пуној блуда и страсти, његово васкрсење им је такође повод да се онесвесте од наркотика и још веће количине алкохола. Па ће онда бити твоји верници, који су се сетили тог битног празника. Видиш ли, старче, колико се међу собом трују, убијају? Зар си слеп на ту лукавост коју поседују, то лицемерство којим се свакодневно служе? Глув ли си на псовке које су смислили помињући твоје име? Посрћу пред пороцима од најранијих дана, људи лажног морала су најгласнији, лопови проповедају највеће поштење. А ти им све прашташ, правдаш све те лажне исповести, а и сам знаш да ће опет учинити исто. Моја ти је слободна воља и широкоразумност била брига, то си сматрао грехом, а погледај њих. Уништили су ону прелепу планету коју си им створио. Успели су и ваздух да униште. Сами себи створише гасну комору. Твоје заповести више не знају. Крију се иза речи „ апокалипса“, а ни не знају да је већ одавно почела. Немам ја ништа са тим, сами су је започели. Мој посао ми преузели. Опет ћете заједно окривити мене. Добро, можда и имам улога, можда и лажем. То су ме на крају и људи сами
145