С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
оне здраве свести „ попију“ сервирајући нове трендове. Зашто очи склапаш пред немаштином и болеснима? Зашто нам леђа окрећеш и пушташ да нам најмлађе одвлаче у блуд и пакао? Да ли си посустао то у борби са оним ко је од тебе отпао? Зар ниси бољи од њега? Зар ниси ти настао пре њега? Зашто одустајеш и остављаш нас њему на милост и немилост? Згроми нас онда својим гневом, боље је... Али барем сачувај онај свет тамо, остави нам барем наду да је тамо и даље све како треба. Нека барем утопија буде та где упућујемо наше празне молитве.
ПАКЛЕНИ РАЈ
Да. То сам ја. Онај коме су твоја деца разна имена давала, различитог порекла, мислећи да ћу тако бити мистичнији, мрачнији, недокучив. Белиал, Мефистофелес, Абраксас, Астерокс, Лузбел, Пали Анђео, Луцифер, Сатана, Шејтан, Ђаво. Било је и оних маштовитијих, па рекоше да сам „ онај репати“, „ рогати“, „ црвени“, „ онај који се не помиње“,“ нечастиви”. Ти мали, јадни, људи. Никада ми твоја љубав према њиховим ускогрудим душама није била јасна. Разум им је ограничен. Никада им није и неће пасти на памет да ја не могу бити онакав каквим ме замишљају. Било је и оних којима сам био инспирација. Читаве странице су исписивали посвећујућих их само мени. Теби, старче ни слова захвалности нису пружили. Међу њима сам већ исувише много векова, никада нису посумњали у моју егзистенцију. Ни не помишљају да им се приказујем у најлепшим својим облицима. Па сам си ме таквим начинио, и подарио бесмртност, не одмахуј сад главом. Било је давно, оче, вероватно се ни не сећаш. Ја сам та Светлост, ја сам им подарио митраизам, ја сам тај Најлепши Анђео твог реда, ја
144