Записи с дна | Дијана Тошић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Записи с дна | Дијана Тошић
БУЂЕЊЕ
Растеш учећи да су поштење и образ квалитети човека. Подучавају те да су емоције вредне и да нас оне чине људима. Образујеш се, јер је знање права димензија једне јединке. Одбијаш да будеш себичан, лицемеран, лукав. Помози другима ако си у могућности, не одмажи у супротности. Од малих ногу вагаш на теразијама свако своје дело. Живиш под стакленим звоном, недодирљив за сва зла овог света. Миран сан ти није луксуз. Не приметиш како ти је свака година живота заправо степеница упознавања свакодневице. Ни не окренеш се, а већ си пред вратима важних одлука. Бираш будућу професију, бориш се за оно што желиш, гризеш и гребеш бетон само да успеш. Тада полако упознајеш све оно од чега су те чували. Увиђаш полако да нисмо сви одгајани исто. Да шакали нису само митска бића, већ да их можеш срести свуда око нас. Некада ћеш осетити нож у леђима и схватити заправо ту метафору. Пожелиш шамар, да би се пробудио из кошмара, а у себи знаш да си се тек тад пробудио. Трежњење никада није тако пријатно. Научиш да гледаш дубље у очи оних око тебе, па се уплашиш те заслепљености и хипнотизираног погледа. Кости ти се пуне језом од те хладноће са назнакама презира, руке се тресу кад препознаш само блуд уместо искрене љубави. А те речи које изговарају, тако поетичне и питке, чиста контрадикторност том огледалу душе. Па устукнеш од тих клонова, јер не смеш да замислиш шта се у грудима крије. Питаш се на којим то маргинама стоје кад им видиш поступке које чине да дођу до својих циљева. Бране се ауторским филозофијама схватљивим само испраним мозговима. Теже да буду прихватљиви од стране неукусних
142