С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Схватио сам сад да је права револуција заправо у главама, а не на улицама. Ова револуција на улицама је заправо само учинак оне праве, истинске револуције, једине која доноси напредак и отвара врата сазнања.
Отвори свој ум за све око тебе, упири своју машту да откалаузи сва она врата за која немаш кључ. Мамузај жељу у себи да схватиш све оно што не разумеш, а занима те. То је прави пут. То је једини пут. Сад то видим и то видим толико јасно, да ми је несхватљиво како то нисам раније открио.
И смеј се што чешће. Знам да си ти увек мени то говорила, а ја нисам знао како. Ево сад то ја кажем теби, била си у праву, сваки пут. Забаци главу и смеј се. Смех лечи.
Овде је хладно. Пада полако мрак. Већ једва назирем слова на папиру и тешко ми је да пишем. Хладноћу тешко трпим и не верујем да ћу издржати још дуго. Па нека. Нећу се жалити. Мислићу на лето док будем одлазио.
При врху ћелије је мали прозор кроз који улази светло и ваздух. Ловим задње одсјаје дана да бих ово завршио. Небо се не види, превучено је неким облацима који сијају, као млеко. Млечно небо. Вероватно је пао снег.
О ПИСЦУ
Драган Нешић
Рођен је 1981. године у Београду. Основну и средњу школу завршио је у Обреновцу. Дипломирао је на Факултету безбедности, Универзитета у Београду, на смеру цивилна заштита и заштита животне средине.
Свира неколико инструмената и активно се бави музиком. Пише кратке приче и песме.
Живи у Обреновцу.
141