С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Прва збирка Песме ( 1899 ) која излази у Кикинди доживела је исхитрену критику Љубомира Недића чији конзервативизам није препознао најтананије пулсирање уметничких дамара који су уткани у кохерентност његових песама грађених топлином с универзалном поруком љубави . Осетљив какав је био , после овакве критике је дуго паузирао са писањем не прихватајући чињеницу да је и лоша критика боља од равнодушности и прећуткивања .
Сарађивао је у кљижевним часописима Невен ( 1884- 1887 ), Јавор ( 1891-1893 ), Стражилово ( 1892-1894 ), Отаџбина ( 1892 ), Босанска вила ( 1892-1895 , 1910-1911 , 1914 ), Дело ( 1894 ), Женски свет ( 1894 ), Бранково коло ( 1895-1899 , 1903 , 1906-1909 , 1914 ). Уредио је књиге : Дечија збирка , Јован Јовановић Змај ( Нови Сад , 1929 ) и Дечија збирка песама , Војислав Илић ( Нови Сад , 1929 ).
Пензионисан је 1923 . на сопствени захтев . Боловао је од шећерне болести и живео далеко од очију јавности . У Београду остаје до смрти 08 . новембра 1935 . године . Сахрањен је на Новом гробљу поред стрица Ђуре Јакшића , а 1970 . је на родној кући у Српској Црњи постављена спомен плоча .
НА ХРАСТУ ЋУТЕ
На храсту ћуте гранчице голе Кад који листак на земљу пане , Ћуте – као да ништа не боле Умрле наде , не боле ране :
Тако је судба лист покидала С дрвета мога леденом руком Ал ' душа ипак није одала Свој бол ни сузом нити јауком .
14