Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 15

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ПЕСНИК И ПЕСМА
Не копкај силом пером по срцу! Немаш ли цвета, није му време – Храни заметак брижно у груд ' ма К ' о добра земља пшенично семе. Ако је твој Бог хтео да будеш Земаљски цветник рајских цветова, Унео ти је небеску прегршт У врело срце пре свих векова! Треба л ' да рађаш зашто се бринеш? Он ће послати Духа с далека, Да цвет потера... Травка не ниче У зимње време, већ сунце чека. Па кад врх тебе Геније слети, И златним крилом крај тебе дуне, И положи ти чаробну руку На пуно срце и груди пуне – Пупа ће пући!... Не копкај, чекај! Немирно дете У пупи цветне лиске размеће: Па ено цветак у врту куња – Лептир га неће, – Пчела га неће!
Антологија новије српске лирике- Богдан Поповић
15