С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Хајнрих Хајне умро 17. фебруара 1856. године
ЛОРЕЛАЈ
Не знам откуд сета моја, Зашто сам тужан ја, Давнашња прича то је, Која ми мира не да.
Сумрак је, Рајна тече бистра Кроз мирисни лепи крај, А врхом брега још се блиста Вечерњи сунца сјај.
Тамо прекрасна седи дева, Чудноватост њен је крас, Златно је рухо заодева, Златна је њена влас.
Златним чешљем чешља косе, И слатки пева пој, Чарима душу сву занесе, Гласом у песми тој.
Обузет лепотом песме њене, Рибар у чамцу свом, Не гледа вртлог нити стене, Сав је опчињен њом.
У поноћ вал ће оборити, И њега и чуњ тај, А за то с песмом крива Биће заносна Лорелај.
110