С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Хајнрих Хајне умро 17 . фебруара 1856 . године
ЛОРЕЛАЈ
Не знам откуд сета моја , Зашто сам тужан ја , Давнашња прича то је , Која ми мира не да .
Сумрак је , Рајна тече бистра Кроз мирисни лепи крај , А врхом брега још се блиста Вечерњи сунца сјај .
Тамо прекрасна седи дева , Чудноватост њен је крас , Златно је рухо заодева , Златна је њена влас .
Златним чешљем чешља косе , И слатки пева пој , Чарима душу сву занесе , Гласом у песми тој .
Обузет лепотом песме њене , Рибар у чамцу свом , Не гледа вртлог нити стене , Сав је опчињен њом .
У поноћ вал ће оборити , И њега и чуњ тај , А за то с песмом крива Биће заносна Лорелај .
110