С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
обнажујући зубе: треба да је пуста кад те из ње изнесу пећина пећина без налаза за археолошке очи твојих последника.
Ђозуе Кардучи умро 16. фебруара 1907. године
ЗИМСКА НОЋ
Магловите стране снегом покривене, Ко светлошћу белом све да је засуто; Снег шкрипи и пршти – бисерје расуто – И мој дах се маглом ствара испред мене.
Све ћути. А горе, с небеских простора, Кроз облаке месец са видика плава Ту, на тлу, жалосну сенку оцртава – Безобличне гране разломљена бора.
Као помисао жељна смрти саме, Опаши ме, цичо, ледом ове таме, Да ми следи и страх немира и наде.
Бродоломник ноћас само неби тиче Са валова ових и у ноћи виче:- Шта л ' мртви у својим гробовима раде?
109