Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 89

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Дјечак Драган Савић се пришуњао близу мушкараца , стао уз кленић и слушао њихов разговор . Постало му је јасно да је дошло зло вријеме .
14 . УСТАНАК
Петар Савић је заложио ковачку ватру у љетњем дијелу куће , добро му је дошао угљен којег је прољетос палио , да га има за сваки случај . Ковач , комшија , Исо Сучевић када неком кује поткове , или некакав други потребан предмет , тражи да му се донесе угљен , он нема времена да га пали , заузет је ковачким пословима . Сада је још више заокупљен ковањем копаља и другог хладног оружја . У селу је мало ковача , много људи долази Иси , спремају се људи за обрачун с усташама .
Заложио је Петар ватру , одлучио је да ће сам исковати копље , Исо је сада преоптерећен , многима требају копља . Гледао је пажљиво како то Исо ради , загледао је боју жељеза , оцјењивао када је оно довољно усијано за ковање . Учио је занат гледањем . Сада је наложио ватру , у средину ставио комад жељезне шине , нагрнуо на њега угљевље , новинама распирује огањ . Посматра како жељезо постаје црвено , а затим почиње добијати жуту боју .
Клијештима је извадио шину из ватре , донио је на наковањ и почео тешким чекићем да је обрађује . Окреће шину и дотјерује њезин изглед , она све више поприма облик који он жели да јој да . Жељезо је изгубило сјај потребан за ковање , он га враћа назад у ватру и чека да се загрије .
На вратима стоји његов најстарији синчић и са занимањем гледа како отац први пут кује . Никада до сада то није радио . Отац сав предан послу , којег први пут ради , не види ништа око себе , само у шиљат усијан врх копља пиљи . Дотјерује врх да буде чим оштрији , треба му то једино оружје , оно је убојитије од МГ пиштољчића . Дојадио му је усташки зулум , убијање невиних људи , отимање жита ,
89