С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
– На тавану ? Ајмо виђети колко имате ! – слинав од пића поче се он успињати уз басамаке . Пазио је да се не спотакне .
Даница пође за њим . Остаде на степеницама , гледала је шта он ради на полупразном тавану , освијетљеном само малим прозорчићем који гледа према цести с другу страну Ријеке , у брдо Метла . – Ђе је преостала шеница , мајку вам влашку ? – Ђе би била , појеле је врућине . – Врућине ? Сакрили сте ви њу , влашки гадови ! Даница уздрхта при помисли да је Милан пред само пола сата однио врећу пшенице у шуму , у Прогон . Не да се Мујица преварити , зна он да су све фамилије посакривале жито . А зашто да га и не сакрију ? Турска држава , каже Туре . Па нека јој онда Турци дају жито кад је њихова .
– Ђе је шеница , мајку ти влашку ? – зграби Мујица
Даницу за кошуљу на прсима . – Себи руке , Турчине ! – истрже се Даница . – Шта себи руке , мајку ти курву . Сад те могу убити а да ником не одговарам .
Драган је гледао шта се догађа , није поглед скидао с Мујице , бојао се његове пушке и зле нарави . Мујица није више могао издржати тај упитни дјечји поглед , нешто се преломи у њему и он напусти кућу мрмљајући псовке .
Потјера ће услиједити неколико дана касније . Петар од тада није смио ноћити код своје куће . Из дана у дан тражили су га жандари . Нико није знао како је име убици коцкара , нису познавали ни Петра Савића , али су многи знали за коња . Таквих коња није било , осим Лисана , на подручју среза Босанска Крупа . Лако су установили ко је његов власник .
Петар се једно вријеме сакривао у Мркаљима код тетке Марије Половине . Милоша нико није тражио , он је ћутао , ником ништа није говорио шта се десило . Изгубили су наду
87