Роман у наставцима | Ђуро Маричић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Роман у наставцима | Ђуро Маричић
Крајишка трилогија- Дјечак са сунчаних брда 13. ПОВАМПИРЕНЕ УСТАШЕ
У понедјељак, у рано јутро, Петар Савић, када се враћао из Ријеке, из млина, сусрете Дмитра Вукомановића. Старац је запртио полупразну торбу и пошао на плац у Босанску Крупу. – Куда чика Дмитре? – Идем отићи мало на плац у Крупу, можда нађем нешто да купим.
– Дмитре, наступила су гадна времена. Свијет се изопачио, било би паметније да се вратиш, догађа се свашта – покушао је Петар уразумити старца. – Говори се о некаквом логору у Дому културе којег је формирао онај наш учитељ Хусеин Муратбеговић, кажу да у њему убијају људе. Хапсе Србе! Кога су стрпали у Дом никада није изашао из њега.
– Петре, ко би нешто нажао учинио старом човјеку? Нисам ни ја ником ништа ружно урадио, никог нисам с мржњом погледао. – Није се Дмитра дало увјерити.
Никада се Дмитар није вратио својој кући, не зна се да ли је страдао у Великом Дубовику или у Крупој. Срби су почели нестајати, ко оде у Крупу не враћа се.
У петак у Савића кућу, с пушком у руци бану Мујица Бегић, усташа из Великог Дубовика. Раскопчане блузе, под утицајем алкохола без којег није могао ни у џамију, низак растом, бахато је ушао у кућу у којој није било никог него Даница и Драган. Мујица је ушао као да се већ одомаћио по српским кућама, постало му је природно да претура по њима. – Гдје држите шеницу? – упита он Даницу. – На тавану, ђе би је држали!?
86