С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Овако постављена слика подсећа на слику војсковође иза кога су војници. Анђели су гласници који човеку доносе лепе вести. Њихов глас може чути само душа испуњена вером и љубављу.
У овој песми, анђео поред своје примарне улоге да преноси Божју вољу, има улогу спасиоца. Приметивши песникову песимистичку природу која у том тренутку преузима власт над оптимистичком, анђео у његову душу улива зрно наде путем боја свитања. Не жели да испуни песникову жељу док нада у њему не очврсне. Бојама које најављују дан, наговештава се свитање и рађање наде у песниковој души.
У песми нема описа песникових осећања након што је напустио манастир, али се може претпоставити да је изашао препорођен. Овај закључак се изводи на основу тога што Бог никог не оставља да пати. Бог својом љубављу и вером у нас, људе, лечи наше ране и враћа спокој у наше душе.
Напомена аутора
Прва референца се односи на прва два пасуса. Све до следеће референце је оригиналан рад. Након пасуса обележеног другом референцом, следи оригиналан рад аутора рада. Анализа песме је потпуно самостална без коришћења икакве литературе која се бави њеном анализом.
85