Модерна у књижевности | Софија Ивановић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Модерна у књижевности | Софија Ивановић
Свака књижевна средина је под појмом модерна подразумевала неку другу садржину у односу на друге књижевне средине. Оно што је заједничко је да млади више нису могли да се задовоље једним стилским правцем и једном поетиком. Везивали су се за низ индивидуално комбинованих и субјективно протумачених стилских идејних тежњи. Ове тежње су увек биле анти или ареалистичке.
На одлике романтизма, представници модерне се надовезују истичући вредност субјекта, његовог унутрашњег живота, уздизању стилских средстава и уметничке форме. Надовезивали су се и бављењем мистичним, ирационалним видовима стварности. Представници ове епохе поштују индивидуални доживљај и лично тумачење поетичког начела. Основно начело, или девиза, модерниста је: „ Свако на свој начин, свако према свом виђењу и разумевању света.” 1
Најистакнутији представник ове епохе је Васко Попа. У његовој првој збирци песама Кора, човек и његов свет приказани су у присном односу према космосу. Песник не пристаје на законитости које владају у космичком простору, не покорава се ономе што захтева телесни живот који спутава људски дух. Начин спутавања је сличан начину на који спутавају земаљски и свемирски простор. Попа се одриче заноса и снова који животу дају дозу привлачности и чине га лепшим него што јесте. Смело срља у мрак космичке чељусти. Његова храброст се огледа у одлучности да без икаквих илузија, улепшавања и маскирања прикаже свет. Спреман је да суочи себе, али и читаоца, са реалношћу у којој
1
Деретић, Митровић 2006: Деретић Јован, Митровић Марија, Историја књижевности, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
82