С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
се налазимо и суровошћу људи који су око нас. Трагична судбина човека који није заштићен од сила разарања и ништавила, у овој збирци, представљена је са аспекта неког ко је већ прошао искушења и искусио патње.
Кад је реч о љубави, она је представљена као животворна, као сила која преображава. Љубав се велича и она је стваралачко начело света. 2 Виђење љубави као силе која преображава, води ка добру, појављује се и у Песми над песмама. Оно што повезује две различите књижевности, у овом случају мудрачку књижевност и књижевност модерне, јесте поимање љубави као покретачке силе. Схватање љубави као духовног савршенства, слаже се са оним што у Песми над песмама називамо агапе – хришћанска љубав. Љубав се не може замислити без љубави према Богу јер она долази од Бога, а ми је враћамо њему волећи друге.
Васко Попа пише и мисаону поезију, њом се бори против неправде, мрака и мржње који доминирају. Међу мисаоним песмама се издваја песма Каленић која обједињује све горе поменуто. Ово је песма у којој се сусрећемо са хришћанским мотивима што потврђује љубав као агапе и као покретачку силу и као надахнуће. Да би се ово уочило, у овај рад треба уткати анализу ове песме.
Каленић
Песник стоји пред иконом анђела у манастиру, гледа у њега осећајући братску повезаност са њим. Опија га лепота тог анђела, па се и он осећа лепо.
Дошао је у манастир по мраку и са собом унео два мрака. Први мрак представља ноћ, доба дана, а други мрак је у њему. Изгубио је оптимизам и наду у победу добра.
2
Петров 1978: Петров Александар, Поговор у Васко Попа, песме, Београд: Београдски издавачко-графички завод
83