С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
склизне и изгуби се ондје гдје смо душу своју згажену пронашли.
Већ је добрано освјежило кад звијезде почеше одозго по нама сипати разбијене леденице са њихових трепавица. Нешто у малој ували близу плићака једнако свјетлуцаше. Примакох се да примирим знатижељу. Тамо је језеро избацило било беживотно тијело мале рибе. Гледајући сасушену кожу и изгрижена пераја прилијепљена за мокро камење, запитао сам се да ли свако заврши као она, риба избачена из станишта гдје је требало да јој буде гроб, издана од стране живота од којег, за вјеровати је, очекиваше много... Бродићи на Охридском језеру- Глозић Милан
81