С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
вртићу у граду Б., мијења табле на школама и предузећима да би то име, изгравирано специјалним словима, било свугдје присутно, спаја насеља да би добио најдужу улицу у држави која ће, такође, носити Замјениково име, пише замолницу Замјнику да прихвати почаст првог и јединог почасног грађанина мјеста Б., али све то не даје жељени резултат. Сваки пут неко али поквари добро смишљен Секретаров план и њему остаје да чека нову прилику за „ лов“ на Замјеника.
Неке Секретарове планове да Замјеника доведе у Б. Павловић своди на фарсу. У том погледу незоборавна је епизода са Секретаровим позивом Замјенику да кумује десетом дјетету брачног пара Јовановић, за који је Секретар процијенио да га Замјеник неће моћи одбити. Међутим, и кад је из Централе стигао одговор да је кумовање прихваћено и кад је Секретар помислио да се његов сан о уласку у недостижне одаје Централе почео остваривати, све се поново десило мимо очекиваног. Мада се Секретар здушно трудио да лице сурове стварности пред моћним гостом прикаже љепшим, све је било узалудно. Показало се потпуно безразложним присиљавање оца Феликса и мајке Фелиције да промијене своја лична имена јер, по Секретаровом мишљењу, нису била довољно народна, као што је била сулуда драма око исељавања пензионисаног професора латинског језика Витезовића из четворособног стана да би локална власт у њега уселила дванесточлану породицу Јовановић и да би, умјесто у трошној бараци у блатњавом насељу Голијанов поток, гдје су Јовановићи живјели, кумство било обављено у реновираном стану у центру града.
Приређивањем изненађења путем скретања фабуле у неочекиваном правцу, Павловић постиже значајне ефекте у романескној нарацији. На примјер, кад је уз велико ангажовање локане власти све било припремљено за свечани дочек Замјеника, из Централе су јавили да ће
60