С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
функција( генерални, замјеник, секретар, активиста), затим према занимањима( вајар, чистачица, возач, отпадник), онда по родбинској вези( мајка) те по мјесту издржавања казне( затвореник). Ради универзализације приче о људској изопачености, аутор је избјегавао конкретизацију мјеста, времена и ликова. Поступком изостављања личних имена постигао је стилски ефекат, увјерљиво показавши да су функција и занимање у формирању идентитета много важнији од личног имена. Аутор се овдје вјешто послужио парадоксом – дао је главне роле обезличеним ликовима.
У наоко једноставну причу о упорности Секретара комитета у мjeсту Б. да се одржи на власти и послије истека трећег мандата, писац уграђује мноштво епизода којима освјетљава пороке људи на разним нивоима власти. Није, дакле, ту ријеч само о Секретару који се бори за виши положај него и о свима онима који својим полтронством подупру такве прохтјеве. Јер, као што Секретар улаже огромне напоре да се додвори свемоћном Замјенику, тако сви Секретарови потчињени беспоговорно извршавају његова често и бесмислена наређења, пошто им од њега зависи положај, каријера, а, некима, и егзистенција. У томе су најагилнији Активиста и Вајар, који са Секретаром чине уиграни трио за реализацију и најступиднијих идеја. На лицемјерју и обманама устројени друштвени односи су богомдани за стварање и одржавање култа личности, што Павловић рендгенском прецизношћу снима и сасвим успјешно карикира.
Највећи дио романа посвећен је приказивању Секретарових настојања да се умили новом вођи оличеном у Замјенику, који је на перфидан начин са политичке сцене уклонио Генералног и већ постао моћник коме се сви са нижег ранга власти безусловно потчињавају. Секретар смишља разна лукавства да би скренуо Замјеникову пажњу на себе: даје Замјениково име свим школама и једином
59