С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
И кад ум ћути, срце јасно виче. А ти да јеси, да ћеш тамо бити, Душа нам каже, и не да се крити.
ЉУБОВИ
Пуста љубов шта учини, По мом серцу шта почини! Сву тишину изгна, прогна, И веселост моју пропра до дна.
Немам места, немам стана, Ходим, бродим до свих страна: Сам сам, нит ' ме когод дира, Ал ' ја опет не находим мира.
Предмет сваки на ме зјаје, Једна страст ме другој даје. Душа клоне, сердце пишти, И ја не смем казат гди ме тишти.
Иштем, просим свуд забави, Да ми сердце заборави Ону која ме пленила, Ал ' све всује, не да љубве сила.
Што је више смећем с ума, То ми више дође с пута, Све се лако заборави, Љубов себи вечни спомен прави.
56