Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 56

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
И кад ум ћути , срце јасно виче . А ти да јеси , да ћеш тамо бити , Душа нам каже , и не да се крити .
ЉУБОВИ
Пуста љубов шта учини , По мом серцу шта почини ! Сву тишину изгна , прогна , И веселост моју пропра до дна .
Немам места , немам стана , Ходим , бродим до свих страна : Сам сам , нит ' ме когод дира , Ал ' ја опет не находим мира .
Предмет сваки на ме зјаје , Једна страст ме другој даје . Душа клоне , сердце пишти , И ја не смем казат гди ме тишти .
Иштем , просим свуд забави , Да ми сердце заборави Ону која ме пленила , Ал ' све всује , не да љубве сила .
Што је више смећем с ума , То ми више дође с пута , Све се лако заборави , Љубов себи вечни спомен прави .
56