Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 57

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Или без ње или с њоме, Тешко бедном сердцу моме! При састанку тајно стењем, При састанку плачем, гинем, венем.
Други кој ' у љубви страда, Он се добром концу нада; Ал ' ја љубим без надежде, Драгу моју сојуз веже.
Љуби, терпи, сердце моје, То је јадно стање твоје; Другом се ружа румени, Мени с ' тавни пелен, ах, зелени.
НАРУЧЕНА ПЕСМА
Хоћеш, драга, да ти спевам песму, А како ћу, кад немам о чем ' ћу. Ноћ ће доћи, лећи ће ти мама, А ти дођи до менека сама, Да ти лица видим спрам месеца, И очице спрам звезде Данице, И да с ' само мало поиграмо, Све у шали, да не псују стари, Пак ћеш чути песму над песмама, И сама јој чуди ће се мама.
01. 10. 1856. 57