С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
изврстан оквир да се говори о Кочићу, бунтовнику, народном трибуну и писцу који је моћном приповијетком, исприповиједаном здравим народним језиком, обиљежио и обогатио српску књижевност.
Ваљало би да из овог извучемо поуке, па да нам пригодне свечаности, на које долази разнолика публика, различитог образовног нивоа, не личе на уско специјализоване симпозијуме.
12. новембар
Не би, чини ми се, имало смисла ископавати кости ових мртваца и поново их сахрањивати у мјестима живих потомака, далеко од овог вјечног почивалишта у пустом али ипак драгом, своме родном крају. У космичкој тишини. Ако ико, они ће проникнути у саму срж ове и оволике тишине.
Тако, у својим родним Грдановцима, над гробовима оца, мајке и других својих најрођенијих, размишља пјесник Стеван Тонтић, у путопису( који је више од тога) Један дан у крајишком завичају, посвећеном Бранку Ћопићу, о стогодишњици његовог рођења, објављеном на блогу Миљенка Јерговића. Путујући од Бањалуке до у посљедњем рату до темеља разрушеног родног села, Тонтић на врло занимљив и по много чему оригиналан начин описује то што види, призивајући успут сјећања на доживљаје везане за та мјеста, нарочито на запамћења из дјетињства.
Како писати, двадесет година по завршетку рата, о свом историјски потопљеном завичају под Грмечом? На питање које сам себи поставља, пјесник одговара текстом: једноставно, не дозвољавајући емоцијама да надвладају чињенице.
Текст који заиста вриједи прочитати!
42