Дневничке белешке | Ранко Павловић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Дневничке белешке | Ранко Павловић
КАДА ЧИТАТЕ, НИКАДА НИСТЕ САМИ
Зашто записујемо своје мисли, чак и онда када дјелују помало несувисло? Можда је то једноставно потреба да се остави траг.
Зашто другима, најчешће потпуно непознатим људима, повјеравамо своју интиму? Ваљда због оног Пјесниковог побратимства лица у свемиру.
Није ли то макар дјелић објашњења за ове „ истргнуте листиће“ из мог „ интимног бревијара“, писаног „ зарад свога разговора“?
1. септембар Данас је почела нова школска година. Некада су ђаке прваке у основним школа првог школског дана у школским двориштима, фислуктурним дворанама и учионицама дочекивали њихови пјесници, углавном они чије ће стихове наредних година учити из својих читанки. Данас, нарочито ако је изборна година и ако се ускоро бирају општинске скупштине и државни парламенти, писце су потиснули начелници општина, градоначелници, одборници и посланици, посебно они који би жељели да обнове мандат.
Тако првог школског дана, у изборној години, каква је, ова у Републици Српској, а онда их наредне три године нема у школама, чак ни када кров школске зграде прокишњава, фасада отпада и пријети ђацима, горива за загријавање учионица понестаје.
Није толико проблем у томе што политичари посјетама основцима, па и првачићима, желе да придобију гласове њихових родитеља и наставника, него више забрињава што су у
32