С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ГРЛИЦЕ
У соби ћутања донеше ми семе песме и на раме самоћу.
1964.
ЂУРЂЕВСКА КИША
Број ружа мог певања с њим и пролетњи ветар, ђурђевска киша- тихо збори. Сребрни свици око дуге шију зелено коло... Уцвета радост земље и срца, четрдесет јата мразева прелете ливаде моје. Број ружа мог тела ватрено исти.
1959.
181