БОРИНА ПОЕЗИЈА
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
БОРИНА ПОЕЗИЈА
САН
Девојчица плава откуд стиже мени, и шта ми то збори неполегла трава о њој?
Цвет ливада мојих, шапат реке Битве... Буди ме у сени. По њивама пао облак вран, топао као летњи дан.
МАЧВАНКИ
Мачванко! Белего мог имена, молитво моје сенке, у мени си земља, ја у теби— цвет. Песма се грлице срцем ти стишава, венчала се са летом пшеница, и већ се даљина летњег јутра мути... Мачво, какве ме опседоше чини? Попала је роса по нашем сокаку, а ноге ми горе у златној прашини.
180