С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Томас Харди умро 11. јануара 1928. године
ЗАБЛУДА
Прегнух да нађем неки кутак скрит, Да је безбедан, тих, Који би био мојој драгој штит Од светских бура свих; Да непристојних теревенки свет, Ни звук возила што дречи, Нити зујних жица сплет У дому јој не зајечи.
Настојах да свагдањи таштина вир Не успе како Да усиса је и узме мир Подло и полако, И поуке те лукаво сруши, Што с љубављу започех ја; Па одох да јој с радошчу у души Изложим дична дела та.
Погледа ме, па казујућ свој суд, Сажаљив осмех даде:“ Зар само због овога толики труд? Зар зато с ногу спаде? Јадниче сустали, поврати дах. Оронулости то води. Све за џабе! То чега те због мене страх Мени понајвише годи.”
С енглеског превео Борис Хлебец
168